Savladavanje stresa – ravnoteža između ilu(vi)zije i realnosti

 

Piše: Dobran Juričan

 

http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_6.61.html

 

Stres je način na koji doživljavamo događaje, a ne sami događaji. I to što je stres rezultat naše percepcije, daje nam mogućnost da promenom percepcije utičemo na količinu stresa u životu.

 

Da li vi ili vaši saradnici uvek imate previše posla i premalo vremena za realizaciju? Opterećuje vas sve više radnih zadataka koje niste sposobni da savladate? Poslove nikad ne završavate kako biste želeli? Pritiskaju vas rokovi, stalno ste u gužvi? A tu su još i zahtevne kolege, klijenti i šefovi koji nikad nisu zadovoljni, ili uvek žele više od vas? Često se loše osećate, reagujete razdražljivo i nervozno? Skoro svakog jutra se pitate: „Možda bi bilo bolje da danas ne idem na posao?”

 

Ako vi ili vaši saradnici imate barem jedan od pomenutih simptoma, postoji velika verovatnoća da patite od destruktivnog stresa (distres), koji negativno utiče na vašu i organizacionu produktivnost, a često – ako je dugoročan – čak i na zdravlje vas i vaše kompanije. Najveći problem je to što smo navikli da radimo u organizacijama i sa osobama koje nas nerviraju i polako uvlače u spiralu distresa, čak do tog nivoa da distres počnemo da tolerišemo i sasvim ignorišemo; sve u svojstvu našeg „jedinstvenog” odbrambenog mehanizma, koji nam pomaže ali samo kratkoročno (short-term).

 

Na svu sreću, tzv. negativni stres se može detektovati i savlada(va)ti disciplinovanom primenom različitih metoda i konkretnih tehnika u svakodnevnom životu, koje najpre proširuju zonu bezbednosti tako da se bolje adaptiramo na promene, a samim tim i na mimoilaženje suviše jakih i štetnih uticaja stresa i brige za naš poslovni i privatni život. Na primer: setite se, kako ste se osećali kada ste prvi put u životu držali volan automobila i počeli da vozite. Naše kompetencije za prvoklasnu vožnju nisu bile velike. Tek nakon treninga na parkingu i iskustava na drumu, mogli smo odlično uočiti šta se događa u saobraćaju i kako pravilno odreagovati. Pre toga bili smo pod velikim stresom. Danas nam je vožnja stvar svakodnevice, to radimo automatski i bez ikakovog (di)stresa.

 

Savladavanje stresa

 

Suština savladavanja stresa je u našoj reakciji/odgovoru na bilo koji zahtev. Najpre treba promeniti našu poziciju i perspektivu: Mi ne možemo preko noći da promenimo našu okolinu i ljude u skladu sa našim fantazijama/iluzijama. Mi možemo, međutim, da promenimo naše stavove prema njima, naše reakcije, način razmišljanja i – što je najvažnije – naš odnos prema samom sebi, sve sa svrhom da nađemo Arhimedovu tačku i iskoristimo snagu poluge (leverage). Naime, stres je način na koji doživljavamo događaje, a ne sami događaji. I to što je stres rezultat naše percepcije daje nam mogućnost da promenom percepcije utičemo na količinu stresa u životu. Naravno, u primarnoj fazi borbe sa distresom, akcenat se uvek stavlja na prevenciju.

 

Na primer: Dejl Karnegi savetuje, u toj fazi, primenu tehnike koja je neka vrsta jednostavne „poslovne mantre” za brojne menadžere; reč je o tzv. Fundamentalnim principima za prevazilaženje brige:

 

1. Živite i iskoristite svaki dan na najbolji način: Živite danas za danas. Nemojte ponovo preživljavati prošlost ili sanjati predaleku budućnost u oblacima! Budućnost neka vas zanima, jer u njoj ćete provesti ostatak svog života.

 

2. Kako se suočiti sa nevoljama:

 

a. Najpre se zapitajte: „Šta je najgore što se može desiti?”

b. Budite (uvek) spremni i na najgore. Pripremite se i na najbolji rezultat.

c.Pokušajte da mirnim putem dođete do rešenja, stoički i bez agresije ali sa svim resursima, iskustvima, čitavom energijom koju imate.

3. Podsetite se: Prevelika cena brige plaća se zdravljem. Zato ne brinite. Obradujte se svakom uspehu, motivišite sami sebe i svoje saradnike.

 

Sistem prevencije zasnovan je na balansu i harmonizaciji između posla/rada i dinamičnog privatnog života. Jasno, u svrhu prevencije za početak treba ispuniti nekoliko preduslova:

 

  • Vodite zdrav život. Počnite da jedete zdravu hranu (npr. po Montinjakovoj metodi), „aktivno odmarajte” preko vikenda i odvojite barem 30 minuta za redovnu i svakodnevnu fizičku aktivnost (na primer, hodanje umesto upotrebe pokretnih stepenica ili lifta).
  • Na poslu napravite nekoliko minuta odmora između dva kompleksna zadatka. Nakon ručka uživajte u 15 minuta tzv. „power-nap”-a (praksa menedžera iz BMW-a).
  • Na poslu svaki dan odvojite 60 minuta za rad na prioritetnom projektu. Zatvorite svoju kancelariju, ne odgovarajate na mejlove, isključite telefon.
  • Naučite kako na profesionalan način reći „Ne” u slučaju da ste do grla u poslu i još dobijate nove zadatke.
  • Častite se neplaniranim odmorom: idite u kraću šetnju ili porazgovarajte sa saradnikom.
  • Nemojte suviše da cepidlačite – šteti vam. Zapamtite: Suština izvrsnosti (excellence) nije u neprestanom kontrolisanju i preispitivanju da li smo posao zaista dobro odradili, nego u tome da u prvom pokušaju uradite projekat u skladu sa ostvarivim standardima.
  • Ako je vaš moto: „Poverenje je dobro, a totalna kontrola je još bolja!”, odmah ga promenite jer vam neće pomoći ako ste blizu unapređenja, a naročito ne u odnosu vaših saradnika sa vama.
  • Nemojte izjednačiti kvalitet radnog rezultata sa satima koje ste investirali u rad.
  • Napravite samoanalizu (gde su vam plusevi, definišite gde gubite najviše energije, a nema pravog rezultata), i pronaćićete zadovoljavajuće rešenje.

 

Na takav način ste na dobrom putu da se otarasite nepotrebne skepse i strahovanja od kritike i odbijanja. Postaćete manje napeti a motivisaniji za rad.

 

Ako ste već daleko prešli sve mogućnosti za kvalitetnu primenu prevencije, ako distres doslovno već vlada vašim životom i radom, ako vam preti sindrom pregorevanja (burn-out), rešenje se nalazi jedino u sistematičnom povećanju konstruktivnog stresa (eustres). To je lakše reći nego ućiniti! Najvažnije pitanje je kako povećati našu zonu bezbednosti. Nekoliko lekovitih načina da savladate prekomerni distres:

 

1. Pokušavajte da kontrolišete situaciju od ovog trenutka na dalje: Prema tome, izbegavajte nerealne krajnje rokove (sve „deadline” promenite u „liveline+”). Uvek se potrudite najbolje što možete ali budite svesni svojih granica. Ako želite da postignete sve što očekujete od samog sebe i ispunite sve zadatke, nećete ispuniti nijedan kako treba. Usitnite svoje zadatke. Sitniji uspesi daju vam polet da dođete do većih i konačnih ciljeva. Ako želite da saslušate sve ljude, savete ili dobre ideje, nećete čuti ništa. Na ovom nivou, svaka dodatna analiza jednostavno vodi u paralizu na putu rešavanja problema.

 

2. Upotrebljavajte tehnike upravljanja vremenom (time-management): Izbegavajte tzv. multi-tasking situacije u kojima radite više stvari istovremeno i svaku od njih loše, iako vam svi govore koliko ste dobri (znajte, priča o Napoleonu je samo deo fame). Odredite sebi realne ciljeve i prioritete. Struktuirajte vreme u skladu s relevantnošću zadataka (od više do manje važnih) i postavljajte realne krajnje rokove. Ne dajte prioritet zadacima koje volite da obavljate.

 

3. Pazite na tempo i takt: Svaki dan/sedmicu/mesec/godinu planirajte fleksibilno. Kada poželite da budete agresivni i autoritativni prema drugima, nemojte, jer će vam se to vratiti kao bumerang. Zašto biste namerno štetili sami sebi? Budite fokusirani i brutalni do realizacije zadataka i ciljeva i emocionalno senzibilniji za potrebe i vrednosti vaših saradnika i partnera.

 

4. Otvorite se ljudima: Razgovarajte sa svojim prijateljima, saradnicima, partnerima, savetnicima. Podelite svoja osećanja, strahove i frustracije. Uz njihovu pomoć pronađite rešenja za probleme. Dozvolite da vam oni daju savet, rudimentarnu ideju, da vas inspirišu. Znajte da niste sami. Gradite mostove prema ljudima, ne zidove.

 

5. Vežbajte i relaksirajte se sportom, ne samo u sauni: Nabavite boksersku vreću i svaki dan kada dođete s posla ili na poslu, priredite sami sebi boksersku utakmicu (vaš suparnik je vreća!). Pronađite borca u sebi.

 

6. Praktikujte relaksacione tehnike u slučaju nemira/zabrinutosti/nespokojstva: Na minut zatvorite oči, setite se vašeg nedavnog najvećeg uspeha, šta vas zaista motiviše, šta želite da postignete, fokusirajte se isključivo na aktivnosti koje vode ka vašem elementarnom cilju.

 

7. Uživajte u stvarima koje volite: Ako još niste otkrili šta volite – ne čekajte. Krenite u istraživanje. Nađite svoj hobi i odvojite barem 15 minuta dnevno da uživate u omiljenim aktivnostima.

 

8. Slušajte sami sebe: Ne glumite na poslu ni u privatnom životu. Budite tačno to što jeste (Ego sum qui sum!) a pri tome se maksimalno potrudite da ostvarite ono najbolje u sebi!

 

Ako vidite izazove u oblasti redukcije stresa i poboljšanja raspoloženja i kulture i klime u organizaciji, uradili ste prvi značajniji korak do smanjenja negativnog stresa u vašoj kompaniji. Sada sledi proces u kome možete da testirate raznovrsne metode i tehnike i nakon toga pronađete sopstveni put. Svakako, dozvolite da pozitivan stres počne da radi za vas. Jer – kako je kazao Gandi – „ako želite promeniti svet oko sebe, najpre promenite sami sebe.”